Пршут как составная часть культурной мозаики традиций питания хорватов, черногорцев и сербов
Отзывы
Оценка читателей
0.0 (0 голосов)


Всего просмотров
509


Скачивания
77
Образовательные программы
УДК
39 Этнография. Жизнь народа. Обычаи. Образ жизни. Фольклор
Дата выпуска
21.09.2020
Год выпуска
2020
DOI
10.31857/S086954150010832-5
Пршут как составная часть культурной мозаики традиций питания хорватов, черногорцев и сербов
Аннотация

Автор на примере исследования изготовления пршута (свиного окорока) рассматривает традиции питания как культурный и социальный феномены. Анализируется связанный с пищей комплекс функций и символов, развивавшихся в историческом, культурном и религиозном контекстах. Балканская кулинария – типичный пример региональной кухни, сформировавшейся под влиянием взаимодействия и смены различных цивилизаций, симбиоз несхожих между собой славянских, венгерских, австрийских, турецких, венецианских и арабских пищевых канонов. Ее преимущество заключается во включении в ежедневный рацион блюд, приготовленных разными способами, а также сырых продуктов растительного и животного происхождения. Вместе с тем во многом уникальная по своему разнообразию кухня является важным сегментом балканской культурной идентичности, ключевым элементом ее репрезентации. Пршут, подкопченный на углях с последующим длительным вялением (далматинский, златиборский, негушский) или просто вяленый на ветру и солнце (истрийский), представляет собой архаичный продукт, который, несмотря на схожесть с итальянским прошутто, имеет свою специфику. Пршут укоренился в традиционных хорватской, сербской и черногорской культурах питания в качестве национального пищевого символа.

Об авторах
Мартынова Марина Юрьевна
Главный научный сотрудник, руководитель Центра европейских и американских исследований
Институт этнологии и антропологии РАН
Библиография

1. Вучо 1967 – Вучо J. (ур.) Савремени кувар. Београд: Просвета, 1967.

2. Државописъ 1863–1895 – Државописъ Србiє. Statistique de la Serbie. Свеска IV. Београд, 1863–1895.

3. Лакичевич 1968 – Лакичевич О. (ред.) Югославия. Справочник. Белград: Югославский иллюстрированный журнал “Югославия”, 1968.

4. СФРЮ 1985 – Социалистическая Федеративная Республика Югославия. М.: Наука, 1985. С. 157.

5. Статистички календар 1987 – Статистички календар Jугославиjе, 1987. Београд, 1987.

6. Bilus et al. 1996 – Bilus I. et al. Hrvatska za stolom – mirici i okusi Hrvatske. Zagreb: Alfa; Koprivnica: Podravka, 1996.

7. Butković, Ugarcović 2005 – Butković D., Ugarcović A. Nova Hrvatska kuhinja. Zagreb: Pofil international, 2005.

8. Gajić 2016 – Gajić B. Legenda o Njeguškom pršutu. U čemu je tajna čuvenog specijaliteta // Blic. 20.11.2016. https://www.blic.rs/slobodno-vreme/zanimljivosti/legenda-o-njeguskom-prsutu-u-cemu-je-tajna-cuvenog-specijaliteta/b8nb1vf

9. Jovanović 2015 – Jovanović M. Kaštradina – zaboravljeno jelo Dalmatinske zagore. 15 travnja 2015 // Miss.Gastro. https://gastro.24sata.hr/kastradina-zaboravjeno-jelo-dalmatinske-zagore-577

10. KV 2015 – KV. Krčki pršut prvi hrvatski proizvod zaštićen od EU/Cresko ulje još na čekanju // Kvarnerski.com. 15.04.2015. http://kvarnerski.com/krcki-prsut-prvi-hrvatski-proizvod-zasticen-od-eu-cresko-ulje-jos-na-cekanju

11. Njeguški pršut 2020 – Njeguški pršut // UDRUŽENJE PROIZVOĐAČA NJEGUŠKIH SPECIJALITETA. http://www.minpolj.gov.me/ResourceManager/FileDownload.aspx?rId=261122&rType=2

12. Peglana 2011 – Peglana kobasica – pirotski brend // Радиостанция B 92. 12.02.2011. https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=02&dd=12&nav_category=9&nav_id=492428

13. Porodica 2019 – Porodica: Proizvodnja suvog mesa je Brković tradicija u našoj porodici // Brković 1975. 30 септембра 2019. https://hranasanasihpolja.rs/porodica-brkovic-proizvodnja-suvog-mesa-je-tradicija-u-nasoj-porodici

14. Statisticki 1985 – Statisticki godishnjak SFRJ. Beograd, 1984. S. 299, 233. Indeks. Beograd, 1985.

15. Zapanjujući 2018 – Zapanjujući podatak: Srbi bili najveći stočari na svetu u 19. Veku. 18.05.2018 // Србин инфо. Српске брзе интернет новине. https://srbin.info/pocetna/aktuelno/zapanjujuci-podatak-srbi-bili-najveci-stocari-na-svetu-u-19-veku

16. Zašto 2019 – Zašto je pršuta najcenjeniji suhomesnati proizvod? // Blic. RS. 17.09.2019. https://www.blic.rs/ponosni-na-srbiju/zasto-je-prsuta-najcenjeniji-suhomesnati-proizvod/5rxzffy

17. Божић-Омчикус В. За столом у Србиjи. Београд: Демократска странка; Истраживачко-издавачки центар, 2006.

18. Миљковић-Катић Б. Пољопривреда Књежевине Србиjе (1834–1867). Београд: Историjски институт, 2014.

19. Радоjичић Д. Диjалози за трпезом. Антрополошка монографиjа о култури исхране. Београд: Етнографски институт САНУ–JП Службени гласник, 2012.

20. Црнић Пеjoвић М. Херцег Нови послиjе првог светског рата по записима Тома П. Поповића // Бока: зборник радова из науке, културе и умjетности. Херцег-Нови, 1984. Бр. 15–16. S. 131–159.

21. Црнић Пеjoвић М. Контрола трговине и заштита потрошача краjем 18 века // Наш лист. Херцег Нови, 1985. Бр. 82. S. 8.

22. Krasteva-Blagoeva E. Testing the the Balkans: Food and Identity // Etnologia Balkanica. 2008. N. 12.S. 25–36.

23. Petrović Ɖ. Prilog kulturi ishrane stanovnika Herceg-Novog u XVIII veku // Бока: зборник радова из науке, културе и умjетности. 1999. Бр. 21. S. 37–82.

24. Zirojević O. Islamizacija na Juznoslovenskom prostoru: dvoverje. Beograd: Srpsi genealoski centar, 2003.

Полная версия доступна только подписчикам
Подпишитесь прямо сейчас